Леви-Чивита симбол представља математички пермутациони симбол, који се користи у тензорском рачуну . Име је добио по италијанском математичару Тулију Леви-Чивити .
У тродимензионалном простору означава се са
ε
i
j
k
{\displaystyle \varepsilon _{ijk}}
. Називају га још и антисиметричним јединичним тензором.
У тродимензионалном простору дефинише се као:
ε
i
j
k
=
ε
i
j
k
=
{
+
1
ako je
(
i
,
j
,
k
)
jednako
(
1
,
2
,
3
)
,
(
3
,
1
,
2
)
ili
(
2
,
3
,
1
)
,
−
1
ako je
(
i
,
j
,
k
)
jednako
(
1
,
3
,
2
)
,
(
3
,
2
,
1
)
ili
(
2
,
1
,
3
)
,
0
ako je
i
=
j
ili
j
=
k
ili
k
=
i
{\displaystyle \varepsilon _{ijk}=\varepsilon ^{ijk}={\begin{cases}+1&{\text{ako je }}(i,j,k){\text{ jednako }}(1,2,3),(3,1,2){\text{ ili }}(2,3,1),\\-1&{\text{ako je }}(i,j,k){\text{ jednako }}(1,3,2),(3,2,1){\text{ ili }}(2,1,3),\\\;\;\,0&{\text{ako je }}i=j{\text{ ili }}j=k{\text{ ili }}k=i\end{cases}}}
Приказ Леви-Чивита симбола као 3×3×3 матрице
тј.
ε
i
j
k
{\displaystyle \varepsilon _{ijk}}
је 1 ако (i , j , k ) представља парну пермутацију бројева (1,2,3), једнак је −1 у случају непарних пермутација, а једнак је 0 у случају да се индекси понављају. Леви-Чивита симбол може да се напише и помоћу формуле:
ε
i
j
k
=
(
i
−
j
)
(
j
−
k
)
(
k
−
i
)
2
{\displaystyle \varepsilon _{ijk}={\frac {\left(i-j\right)\left(j-k\right)\left(k-i\right)}{2}}}
Дефиниција у четвородимензионалном простору је:
ε
i
j
k
l
=
(
i
−
j
)
(
i
−
k
)
(
i
−
l
)
(
j
−
k
)
(
j
−
l
)
(
k
−
l
)
12
{\displaystyle \varepsilon _{ijkl}={\frac {\left(i-j\right)\left(i-k\right)\left(i-l\right)\left(j-k\right)\left(j-l\right)\left(k-l\right)}{12}}}
У n-димензионалном простору Леви-Чивита симбол је:
ε
i
j
k
l
…
=
ε
i
j
k
l
…
=
{
+
1
ako je
(
i
,
j
,
k
,
l
,
…
)
je parna permutacija od
(
1
,
2
,
3
,
4
,
…
)
−
1
ako je
(
i
,
j
,
k
,
l
,
…
)
je neparna permutacija od
(
1
,
2
,
3
,
4
,
…
)
0
inače
{\displaystyle \varepsilon _{ijkl\dots }=\varepsilon ^{ijkl\dots }={\begin{cases}+1&{\mbox{ako je }}(i,j,k,l,\dots ){\mbox{ je parna permutacija od }}(1,2,3,4,\dots )\\-1&{\mbox{ako je }}(i,j,k,l,\dots ){\mbox{ je neparna permutacija od }}(1,2,3,4,\dots )\\0&{\mbox{inače}}\end{cases}}}
Поопштена формула може да се напише и као:
ε
a
1
a
2
a
3
…
a
n
=
sgn
(
∏
i
<
j
n
(
a
j
−
a
i
)
)
=
sgn
(
∏
i
=
1
n
−
1
∏
j
=
i
+
1
n
(
a
j
−
a
i
)
)
{\displaystyle \varepsilon _{a_{1}a_{2}a_{3}\ldots a_{n}}=\operatorname {sgn} \!\left(\prod _{i<j}^{n}(a_{j}-a_{i})\right)=\operatorname {sgn} \!\left(\prod _{i=1}^{n-1}\ \prod _{j=i+1}^{n}(a_{j}-a_{i})\right)}
ε
i
j
ε
m
n
=
δ
i
m
δ
j
n
−
δ
i
n
δ
j
m
{\displaystyle \varepsilon _{ij}\varepsilon ^{mn}=\delta _{i}{}^{m}\delta _{j}{}^{n}-\delta _{i}{}^{n}\delta _{j}{}^{m}}
(1 )
ε
i
j
ε
i
n
=
δ
j
n
{\displaystyle \varepsilon _{ij}\varepsilon ^{in}=\delta _{j}{}^{n}}
(2 )
ε
i
j
ε
i
j
=
2
{\displaystyle \varepsilon _{ij}\varepsilon ^{ij}=2}
(3 )
ε
i
j
k
ε
i
m
n
=
δ
j
m
δ
k
n
−
δ
j
n
δ
k
m
{\displaystyle \varepsilon _{ijk}\varepsilon ^{imn}=\delta _{j}{}^{m}\delta _{k}{}^{n}-\delta _{j}{}^{n}\delta _{k}{}^{m}}
(4 )
ε
j
m
n
ε
i
m
n
=
2
δ
j
i
{\displaystyle \varepsilon _{jmn}\varepsilon ^{imn}=2\delta _{j}^{i}}
(5 )
ε
i
j
k
ε
i
j
k
=
6
{\displaystyle \varepsilon _{ijk}\varepsilon ^{ijk}=6}
(6 )
Леви-Чивита симбол је повезан са Кронекеровим делта симболом :
ε
i
j
k
ε
l
m
n
=
|
δ
i
l
δ
i
m
δ
i
n
δ
j
l
δ
j
m
δ
j
n
δ
k
l
δ
k
m
δ
k
n
|
=
δ
i
l
(
δ
j
m
δ
k
n
−
δ
j
n
δ
k
m
)
−
δ
i
m
(
δ
j
l
δ
k
n
−
δ
j
n
δ
k
l
)
+
δ
i
n
(
δ
j
l
δ
k
m
−
δ
j
m
δ
k
l
)
{\displaystyle {\begin{aligned}\varepsilon _{ijk}\varepsilon _{lmn}&={\begin{vmatrix}\delta _{il}&\delta _{im}&\delta _{in}\\\delta _{jl}&\delta _{jm}&\delta _{jn}\\\delta _{kl}&\delta _{km}&\delta _{kn}\\\end{vmatrix}}\\&=\delta _{il}\left(\delta _{jm}\delta _{kn}-\delta _{jn}\delta _{km}\right)-\delta _{im}\left(\delta _{jl}\delta _{kn}-\delta _{jn}\delta _{kl}\right)+\delta _{in}\left(\delta _{jl}\delta _{km}-\delta _{jm}\delta _{kl}\right)\end{aligned}}}
Специјални случај једначине (4) је:
∑
i
=
1
3
ε
i
j
k
ε
i
m
n
=
δ
j
m
δ
k
n
−
δ
j
n
δ
k
m
{\displaystyle \sum _{i=1}^{3}\varepsilon _{ijk}\varepsilon _{imn}=\delta _{jm}\delta _{kn}-\delta _{jn}\delta _{km}}
У Ајнштајновој нотацији индекс записан два пута значи сумацију по том индексу, па је једначина једноставнијега записа:
ε
i
j
k
ε
i
m
n
=
δ
j
m
δ
k
n
−
δ
j
n
δ
k
m
.
{\displaystyle \varepsilon _{ijk}\varepsilon _{imn}=\delta _{jm}\delta _{kn}-\delta _{jn}\delta _{km}\,.}
ε
i
1
…
i
n
ε
j
1
…
j
n
=
n
!
δ
[
i
1
j
1
…
δ
i
n
]
j
n
{\displaystyle \varepsilon _{i_{1}\dots i_{n}}\varepsilon ^{j_{1}\dots j_{n}}=n!\delta _{[i_{1}}{}^{j_{1}}\dots \delta _{i_{n}]}{}^{j_{n}}}
(7 )
ε
i
1
…
i
k
i
k
+
1
…
i
n
ε
i
1
…
i
k
j
k
+
1
…
j
n
=
k
!
(
n
−
k
)
!
δ
[
i
k
+
1
j
k
+
1
…
δ
i
n
]
j
n
{\displaystyle \varepsilon _{i_{1}\dots i_{k}~i_{k+1}\dots i_{n}}\varepsilon ^{i_{1}\dots i_{k}~j_{k+1}\dots j_{n}}=k!(n-k)!~\delta _{[i_{k+1}}{}^{j_{k+1}}\dots \delta _{i_{n}]}{}^{j_{n}}}
(8 )
ε
i
1
…
i
n
ε
i
1
…
i
n
=
n
!
{\displaystyle \varepsilon _{i_{1}\dots i_{n}}\varepsilon ^{i_{1}\dots i_{n}}=n!}
(9 )
ε
i
1
i
2
…
i
n
ε
j
1
j
2
…
j
n
=
|
δ
i
1
j
1
δ
i
1
j
2
…
δ
i
1
j
n
δ
i
2
j
1
δ
i
2
j
2
…
δ
i
2
j
n
⋮
⋮
⋱
⋮
δ
i
n
j
1
δ
i
n
j
2
…
δ
i
n
j
n
|
{\displaystyle \varepsilon _{i_{1}i_{2}\dots i_{n}}\varepsilon _{j_{1}j_{2}\dots j_{n}}={\begin{vmatrix}\delta _{i_{1}j_{1}}&\delta _{i_{1}j_{2}}&\dots &\delta _{i_{1}j_{n}}\\\delta _{i_{2}j_{1}}&\delta _{i_{2}j_{2}}&\dots &\delta _{i_{2}j_{n}}\\\vdots &\vdots &\ddots &\vdots \\\delta _{i_{n}j_{1}}&\delta _{i_{n}j_{2}}&\dots &\delta _{i_{n}j_{n}}\\\end{vmatrix}}}
.
Детерминанта матрице 3 × 3 може да се запише помоћу Леви-Чивита симбола:
det
(
A
)
=
∑
i
=
1
3
∑
j
=
1
3
∑
k
=
1
3
ε
i
j
k
a
1
i
a
2
j
a
3
k
{\displaystyle \det(\mathbf {A} )=\sum _{i=1}^{3}\sum _{j=1}^{3}\sum _{k=1}^{3}\varepsilon _{ijk}a_{1i}a_{2j}a_{3k}}
На сличан начин може да се запише и детерминанта n × n матрице:
det
(
A
)
=
ε
i
1
⋯
i
n
a
1
i
1
⋯
a
n
i
n
,
{\displaystyle \det(\mathbf {A} )=\varepsilon _{i_{1}\cdots i_{n}}a_{1i_{1}}\cdots a_{ni_{n}},}
Векторски производ два вектора може да се напише као:
a
×
b
=
|
e
1
e
2
e
3
a
1
a
2
a
3
b
1
b
2
b
3
|
=
∑
i
=
1
3
∑
j
=
1
3
∑
k
=
1
3
ε
i
j
k
e
i
a
j
b
k
{\displaystyle \mathbf {a\times b} ={\begin{vmatrix}\mathbf {e_{1}} &\mathbf {e_{2}} &\mathbf {e_{3}} \\a_{1}&a_{2}&a_{3}\\b_{1}&b_{2}&b_{3}\\\end{vmatrix}}=\sum _{i=1}^{3}\sum _{j=1}^{3}\sum _{k=1}^{3}\varepsilon _{ijk}\mathbf {e} _{i}a^{j}b^{k}}
или једноставније;
(
a
×
b
)
i
=
∑
j
=
1
3
∑
k
=
1
3
ε
i
j
k
a
j
b
k
.
{\displaystyle (\mathbf {a\times b} )_{i}=\sum _{j=1}^{3}\sum _{k=1}^{3}\varepsilon _{ijk}a^{j}b^{k}.}
Помоћу Ајнштајнове нотације добија се:
(
a
×
b
)
i
=
ε
i
j
k
a
j
b
k
.
{\displaystyle (\mathbf {a\times b} )^{i}=\varepsilon _{ijk}a^{j}b^{k}.}
Прва компонента је онда:
(
a
×
b
)
1
=
a
2
b
3
−
a
3
b
2
{\displaystyle (\mathbf {a\times b} )^{1}=a^{2}b^{3}-a^{3}b^{2}}
.
Исто тако добија се;
a
⋅
(
b
×
c
)
=
ε
i
j
k
a
i
b
j
c
k
.
{\displaystyle \mathbf {a} \cdot (\mathbf {b\times c} )=\varepsilon _{ijk}a^{i}b^{j}c^{k}.}
За ротор векторскога поља добијају се компоненте:
(
∇
×
F
)
i
(
x
)
=
ε
i
j
k
∂
∂
x
j
F
k
(
x
)
,
{\displaystyle (\nabla \times \mathbf {F} )^{i}(\mathbf {x} )=\varepsilon ^{ijk}{\frac {\partial }{\partial x^{j}}}F^{k}(\mathbf {x} ),}
J.R. Tyldesley. An introduction to Tensor Analysis: For Engineers and Applied Scientists. Longman. 1973. ISBN 978-0-582-44355-6 .